Интервју: Душан Дојчиновић

Поштовани Душане, хвала Вам што сте издвојили време да говорите за Културне новине.

Познати сте лесковачки књижевник, песник, сатиричар и сарадник бројних часописа. Када сте се заинтересовали за писану реч?

За писану реч сам се заинтересовао како млад, још са девет година. Песма под насловом Ми млади, била је прва песма коју сам написао и које су објавиле тадашње Дечје новине из Горњег Милановца.

Као рођени Лесковачанин, кроз Ваше књижевне радове провејава чувени лесковачки дух. Колико је Лесковац као град уткао себе у Ваше стваралаштво и какав је Лексовац Вашег детињства? Да ли су неке личности или неки ствараоци из Лексовца посебно оставили траг у Вашем животу и стваралаштву?

Лесковачки дух, заиста провејава кроз моје целокупно стварање, а град Лесковац је себе уткао у мене, обезбедивши новчана средства за штампање моје прве збирке поезије Уклети брод која је написана на дијалекту. Моје стваралаштво није било толико примећено и познато као рецимо стваралаштво Драгана Радовића. Више као учесник на Радио Лесковцу, у култној емисији Циркус М, ја сам изнедрио све те лесковачке легенде. Лесковац мог детињства био је лепши, безбрижнији, без престижа, помодарства, питом.

Реците нам нешто више о својој књижевној каријери и свом књижевном првенцу. Којој књижевној форми сте највише посвећени?

Посебан траг у мом стваралаштву оставиле су личности попут Драгана Радовића, Душана Јањића, Добросава Туровића, иначе професора српског језика. Управо би ме он на часу српског језика извео пред таблу и ја бих декламовао своју поезију. Мислим да би моја књижевна каријера више била близу зенита и још више бих летео, сањао и дисао, да је прилог о мом књижевном стваралаштву био емитован на некој националној телевизији, односно да је моје стваралаштво било медијски пропраћено. Умало скрхан, неостварених амбиција, остао ми је хендикеп од кога се нисам још нисам опоравио. Епигони су све разводнили и извукли из контекста. Мој књижевни првенац Уклети брод је изнедрен, у најтежем периоду.

Осим што своје радове објављујете у домаћим књижевним часописима и порталима, врло вешто учествујете и у међународним књижевним пројектима, зборницима и антологијама. Колико Вам то међународно искуство и присуство у светској књижевној сцени значи?

Највише сам посвећен форми кратке приче. Пуно ми значи међународно искуство, и присуство на светској књижевној сцени. Мислим да сам захваљујући др Ани Стјељи, дошао до тог достигнућа. То не би имало тог одјека, и размере, она је била тај фини покретач да своје стваралаштво представим и у иностранству.

Реците нам нешто више о свом новинарком раду.

Мој новинарски рад је почео 2004. године, када се појавио магазин Блиц пулс. У интернет кафеу, уз чашу воде и кратки еспресо, постављао сам питања познатим личностима из света спорта, филма, музике, моде… Након десет година добио сам епитет почасног члана редакције, и уз Славку Игњатовић из Путинаца и Миљану Николић из Крушевца, најактивнији члан. Са Илустрованом политиком сарађујем већ пар година. Ја сам за њих неуморни трагач за лепотом, какве има наш град Лесковац. Чаршија, и природа, измами оно најлепше, што се тиче фотографије.

Колико је стваралаштво за Вас значајно и да ли сматрате да оплемењује и помаже данашњем човеку да се избори са свим изазовима модерног доба?

Стваралаштво оплемењује јер је то нешти што се ради из љубави. Неко ко гледа из угла материјалног, рекао би да сам племенит. Читање књига и писања представља неку сламку спаса сигурну луку јер изазови модерног доба долазе управо преко апликација, телефона и компјутера.

На чему тренутно радите, чему сте посвећени и шта бисте поручили младим генерацијама стваралаца?

Тренутно радим на фотографијама за Илустровану Политику, и Националну Географију Србија. Понешто напишем и понегде објавим, а трудим се да будем концизан, у две-три речи, како је мој отац Драгиша говорио.

Посвећен сам породици, болесној мајци, свом здравственом стању које је нарушено због инсомније и анксиозности. Писање ми помаже да се са тим изборим.

Младим генерацијама бих поручио да буду своји, да не копирају друге, поготово лоше момке и негативце, да поштују и слушају родитеље . Јер свако дело, па и оно зло, кад-тад дође на наплату.


Интервју водила: Ана Стјеља

Извор: Културне новине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.